Далеке 1962/1963. године, ОШ“Вук Караџић“ у Бору имала је 1669 ученика. Због увећаног броја ученика и одељења, недостајале су учионице. РТБ - Бор је тада уступио зграду у којој је раније био смештен Техникум и Школа за квалификоване раднике. Та тзв.“Црвена зграда“, подигнута 1954, преко пута просторија старе месне заједнице “Север“, адаптирана је и дограђена, што је омогућило рад 20 одељења у две смене са укупно 752 ученика.
Народни одбор општине Бор, решењем од 25.децембра 1962. озваничио је постојање ове школе која је почела да ради 1.јануара 1963. Ускоро је школа за Дан ослобођења Бора добила име „3.октобар“.
Већ наредне школске године, 1963/1964,школа је добила нову зграду у северном делу града, у улици Иве Лоле Рибара. То је била троспратна, пространа школска зграда са кабинетима,радионицама и специјализованим учионицама. Имала је фискултурну салу, школску амбуланту, ђачку кухињу и библиотеку.
Изглед школе „3. октобар“ у улици Иве Лоле Рибара
Нажалост, само је први јубилеј, 10. годишњица постојања школе свечано прослављен у тој још увек новој згради. Наиме,у непосредној близини школе налазио се Површински коп. Зграда се тресла од експлозија мина. За потребе проширења копа и обезбеђења нормалног школског рада, од 1.октобра 1979. школа „3.октобар“ добила је нову школску зграду на слободном простору између 3. и 4. километра. У згради изграђеној средствима самодоприноса и удруженог рада, ученицима и наставницима стајали су на располагању кабинети, радионице, специјализоване учионице, просторије за забавиште, трпезарија и управне просторије.
Изглед школе „3. октобар“ 1979. године
Школа је била одлично опремљена наставним средствима и дидактичким материјалом као и интерном телевизијом у боји. Располажући компјутерима, школа је ушла у ред шест основних школа у Србији одређених за експериментални рад. Од септембра 1981. до септембра 1988. у саставу школе налазило се подручно одељење у Слатини. Деведесетих година минулог века, наша школа имала је преко 1100 ученика. Међутим, данас, због негативних демографских трендова, у њој се подучава и васпитава нешто мање од 800 ученика. Осим тога, зуб времена и недостатак новца за текуће одржавање, остављају дубок траг на овој старој дами. Ипак, школу не чине зидине, већ младост – ученици гладни знања и способни, образовани и вредни људи који у њој раде.